Migracije globalni problem

I dok u Komesarijata za izbeglice i migracije kažu da je neostvarivo znati koliko je ljudi prošlo kroz Srbiju, a nije zatražilo azil, iz UNHCR-a ističu da je “neregularna migracija” jedan od glavnih problema.
””Srbija se nalazi na putu tražiocima azila, migrantima uopšte. Broj lica koja prođu kroz Srbiju je veliki i niko sa sigurnošću tačno ne može reći koliki je. Ljudi se služe raznim trikovima, imaju dokumente pa ih nemaju…””, objašnjava pomoćnik komesara za prihvat, zbrinjavanje, povratak i intergaciju izbeglica Ivan Gerginov.
On u izjavi za Tanjug ističe da se migrant uglavnom obraćaju Komesarijatu ili MUP-u u situaciji kada iz bilo kog razloga ostanu bez novca ili su u situaciji kada su bolesni pa ne mogu da nastave svoj put.

<!—->

””Uglavnom je traženje azila zloupotrebljeno ne bi li se malo prezdravilo ili dočekale neke pare.Tada nastavljaju svoj put jer Srbija trenutno nije konačna destinacija migranata””, kaže Gerginov.
On objašnjava da broj tih osoba zavisi od propusnosti ulaznih granica, a njihovo nagomilavanje, koncentracija i akomulacija u Srbiji od propusnih evropskih granica u našem okruženju.
Navodeći da je na smeštaju od početka ove godine bilo 4.000 osoba, on ističe da su kapaciteti za smeštaj azilanata znacajno povećani i da sada ima 770 mesta.
Objašnjava i da se u centre primaju samo oni koji su izrazili nameru o traženju azila, odnosno imaju papir, odnosno potvrdu MUP-a.
S druge strane Dušan Aralica iz UNHCR-a smatra da u Srbiji ne postoji konzistentna politika koja bi se bavila migracijama i objašnjava da problem nije samo u tražiocima azila, već u neregularnoj migraciji, odnosno tome što se ne zna tačan broj onih koji su prošli kroz Srbiju, a nisu zatražili azil.
””Nije sve što se dešava problem azila, već neregularne migracije. Mi ne znamo koliki nam se broj ljudi valja preko granice, a to nosi sa sobom izvesne rizike””, ističe je Aralica i napominje da Srbija, a državnom niviou, nema ozbiljan plan koji bi se sprovodio i način na koji bi se sa tim novim izazovom hvatalo u koštac i adekvatno reagovalo.
Prema njegovim rečima, u institucionalnom smislu najviše je izgrađen koncept vezan za tražioce azila. Kako kaže, tu su jasno utvrđene nadležnosti i čine se napori da se makar za ona lica koja se izrazila nameru da traže azil neka rešenja nađu.
Međutim, on upozorava da je jednak broj, ako ne i veći, onih stranih državljana koji samo prolaze teritoriju Srbije bez izražavanja namere da ovde traže međunarodnu zaštitu, odnosno azil.
””Ta grupa ljudi nije gotovo uopšte viđena na radaru bilo kojih brojeva i statistika. Oni prolaze kroz Srbiju neregistrovani i njihov broj se tačno ne zna. On se samo okvirno može utvrditi sabirajući cifre koje publikuju susedne zemlje””, objašnjava Aralica za Tanjug.
Dodaje da to nisu tražioci azila, već neregularni migranti, da postoji zakon koji reguliše postupak sa takvim licima, ali da to nije predmt direktno rada Agencije UN za izbeglice.
Kao ilustraciju naveo je da je za devet meseci u Srbiji 8.500 stranaca izrazilo nameru da traži međunarodnu zaštitu ili azil, a u isto vreme u Mađarskoj takvu nameru zatražilo je 17.000 azilanata koji su ušli iz Srbije u Mađarsku.
””Očigledno je da postoji gotovo jednak broj onih lica koji se potpuno provuku kroz Srbiju bez da ih zabeleži bilo ko””, kaže Aralica i dodaje da nije jednostavno razlučiti ko su lica za koja Srbija ima ozbiljnu međunarodnu obavezu, a ko zloupotrebljava sistem azila.
To, kako kaže, stvara kod stanovništva, pa tako i građana Bogovođe, zabunu.
On ističe i da UNHCR smatra da je neophodno uspostaviti čvrstu operativnu saradnju između nadležnih institucija i posmatrati migracije u širem zahvatu.
Uz podsećanje da je u Bogovođi pre nedelju dana opet održan protest ističe da su nakon njega načelnik uprave za strance MUP-a iz Valjeva, upravnik centra, predstavnici Mesne zajednice i predstavnici tražici azila obišli sve destinacije na kojima je nekad viđen ilegalni migrant – u šumama, vikendicama, pečurkani i svim ostalim mestima oko centra za tražioce azila u Bogovađi id a su tamo su zatekli osam lica.
””Svih osam lica je dovedeno u centar i MUP će videti da li o kome se radi jednima ili drugima””, rekao je Gerginov.

I dok u Komesarijata za izbeglice i migracije kažu da je neostvarivo znati koliko je ljudi prošlo kroz Srbiju, a nije zatražilo azil, iz UNHCR-a ističu da je “neregularna migracija” jedan od glavnih problema.
””Srbija se nalazi na putu tražiocima azila, migrantima uopšte. Broj lica koja prođu kroz Srbiju je veliki i niko sa sigurnošću tačno ne može reći koliki je. Ljudi se služe raznim trikovima, imaju dokumente pa ih nemaju…””, objašnjava pomoćnik komesara za prihvat, zbrinjavanje, povratak i intergaciju izbeglica Ivan Gerginov.
On u izjavi za Tanjug ističe da se migrant uglavnom obraćaju Komesarijatu ili MUP-u u situaciji kada iz bilo kog razloga ostanu bez novca ili su u situaciji kada su bolesni pa ne mogu da nastave svoj put.

<!—->

””Uglavnom je traženje azila zloupotrebljeno ne bi li se malo prezdravilo ili dočekale neke pare.Tada nastavljaju svoj put jer Srbija trenutno nije konačna destinacija migranata””, kaže Gerginov.
On objašnjava da broj tih osoba zavisi od propusnosti ulaznih granica, a njihovo nagomilavanje, koncentracija i akomulacija u Srbiji od propusnih evropskih granica u našem okruženju.
Navodeći da je na smeštaju od početka ove godine bilo 4.000 osoba, on ističe da su kapaciteti za smeštaj azilanata znacajno povećani i da sada ima 770 mesta.
Objašnjava i da se u centre primaju samo oni koji su izrazili nameru o traženju azila, odnosno imaju papir, odnosno potvrdu MUP-a.
S druge strane Dušan Aralica iz UNHCR-a smatra da u Srbiji ne postoji konzistentna politika koja bi se bavila migracijama i objašnjava da problem nije samo u tražiocima azila, već u neregularnoj migraciji, odnosno tome što se ne zna tačan broj onih koji su prošli kroz Srbiju, a nisu zatražili azil.
””Nije sve što se dešava problem azila, već neregularne migracije. Mi ne znamo koliki nam se broj ljudi valja preko granice, a to nosi sa sobom izvesne rizike””, ističe je Aralica i napominje da Srbija, a državnom niviou, nema ozbiljan plan koji bi se sprovodio i način na koji bi se sa tim novim izazovom hvatalo u koštac i adekvatno reagovalo.
Prema njegovim rečima, u institucionalnom smislu najviše je izgrađen koncept vezan za tražioce azila. Kako kaže, tu su jasno utvrđene nadležnosti i čine se napori da se makar za ona lica koja se izrazila nameru da traže azil neka rešenja nađu.
Međutim, on upozorava da je jednak broj, ako ne i veći, onih stranih državljana koji samo prolaze teritoriju Srbije bez izražavanja namere da ovde traže međunarodnu zaštitu, odnosno azil.
””Ta grupa ljudi nije gotovo uopšte viđena na radaru bilo kojih brojeva i statistika. Oni prolaze kroz Srbiju neregistrovani i njihov broj se tačno ne zna. On se samo okvirno može utvrditi sabirajući cifre koje publikuju susedne zemlje””, objašnjava Aralica za Tanjug.
Dodaje da to nisu tražioci azila, već neregularni migranti, da postoji zakon koji reguliše postupak sa takvim licima, ali da to nije predmt direktno rada Agencije UN za izbeglice.
Kao ilustraciju naveo je da je za devet meseci u Srbiji 8.500 stranaca izrazilo nameru da traži međunarodnu zaštitu ili azil, a u isto vreme u Mađarskoj takvu nameru zatražilo je 17.000 azilanata koji su ušli iz Srbije u Mađarsku.
””Očigledno je da postoji gotovo jednak broj onih lica koji se potpuno provuku kroz Srbiju bez da ih zabeleži bilo ko””, kaže Aralica i dodaje da nije jednostavno razlučiti ko su lica za koja Srbija ima ozbiljnu međunarodnu obavezu, a ko zloupotrebljava sistem azila.
To, kako kaže, stvara kod stanovništva, pa tako i građana Bogovođe, zabunu.
On ističe i da UNHCR smatra da je neophodno uspostaviti čvrstu operativnu saradnju između nadležnih institucija i posmatrati migracije u širem zahvatu.
Uz podsećanje da je u Bogovođi pre nedelju dana opet održan protest ističe da su nakon njega načelnik uprave za strance MUP-a iz Valjeva, upravnik centra, predstavnici Mesne zajednice i predstavnici tražici azila obišli sve destinacije na kojima je nekad viđen ilegalni migrant – u šumama, vikendicama, pečurkani i svim ostalim mestima oko centra za tražioce azila u Bogovađi id a su tamo su zatekli osam lica.
””Svih osam lica je dovedeno u centar i MUP će videti da li o kome se radi jednima ili drugima””, rekao je Gerginov.

Izvor:: Migracije globalni problem

Share Button