Ne ispravljati manire nepoznatih

Share Button

Niko ko je lepo vaspitan neće baš uživati kada čuje druge da psuju, naročito ako im je svaka treća reč psovka. Nije bitno da li se radi o osobi koja vam je bliska ili o potpunom neznancu čije psovke slučajno čujete. Ipak, ma koliko psovanje bilo nepristojno, najpreporučljivije je da ne reagujete ako se radi o vama nepoznatim osobama.

Za ovo pravilo postoje kako praktični razlozi, tako i razlozi pristojnosti. Nije svakom lako da ga poštuje – ima ljudi koji su sami pristojni, ali im ne pada teško da ignorišu tuđu nepristojnost, ali ima i onih kojima tuđa vulgarnost baš smeta, naročito ako se radi o mladim osobama. Recimo, čujete dva tinejdžera ili dve tinejdžerke da psuju, svaka treća reč im je psovka koja je inače vulgaran izraz za s*ksualni akt, i pomislite da bi decu ipak neko trebalo da nauči prikladnom ponašanju, kad već to njihovi roditelji nisu učinili. I prigovorite im zbog rečnika koji koriste. Rezultat?

Mislite da će barem pocrveneti kad im prigovorite i postiđeno se udaljiti? Ili da će se izvinjavati zbog nepristojnosti? Neće. U boljoj varijanti, opsovaće vas što im prigovarate i govorite im šta da rade i kako da se ponašaju a da vas niko ništa nije pitao. U goroj varijanti, dobićete batine. I to su ujedno bili i praktični razlozi za neprigovaranje nepoznatima – ne postižete ništa pozitivno, samo sebi pravite neprijatnost, i još dolazite u opasnost da budete povređeni.

A razlozi pristojnosti? Ujedno su i vaspitni razlozi. Time što nepoznatima prigovarate zbog psovanja dajete im loš primer. Naime, nepristojno je i prisluškivati tuđ razgovor (dešava se da je nemoguće da nečiji razgovor ne čujete, ali tada je stvar pristojnosti pretvarati se da ništa niste čuli), a samo tako ste uopšte mogli saznati kakav rečnik ta nevaspitana omladina koristi. Jednim nepristojnim gestom teško da možete suzbiti drugi.

Šta učiniti onda kako biste pospešili pristojnost i lepe manire među mladima? Učiti onu mlađariju s kojom jeste bliski (sopstvenu decu, unuke, rođake onoliko koliko njihovi roditelji dopuštaju, svoje učenike ako ih imate…), i to, najbolje, sopstvenim primerom. Na kraju krajeva, ni vi ne biste voleli da neko vama potpuno nepoznat govori vašem detetu kako da se ponaša, zar ne?

Share Button

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *