FORGOT YOUR DETAILS?

Novosadska policija uhapsila je V. R. (22) i D. R. (23) iz Bačkog Novog Sela, M. Z. (19) iz Rakovca i J. P. (24) iz Sremske Kamenice zbog sumnje da su u nedelju oko pola tri ujutru u Futoškoj ulici pretukli mladiće albanske nacionalnosti G. B. (23) iz Novog Sada i Ć. M. (19) iz Prizrena.

Matica Albanaca Srbije iz Novog Sada je saopštila da su dvojica mladića albanske nacionalnosti pretučena u Novom Sadu, od kojih je jedan teško povređen i njegov život je u opasnosti.

plavi mozaik

Foto: Peščanik

Nakon brojnih drugih oblasti Srbija postaje regionalni lider i u IT industriji. Tako nas barem obaveštava Kancelarija za saradnju s medijima Vlade Srbije nakon obavljenog prijemnog ispita neophodnog za upis u odeljenja đaka nadarenih za informatiku. Ne treba sumnjati da će i najnovija misija Vlade Srbije uroditi (gorkim) plodovima. Imajući u vidu da je izvršilac od poverenja Ministarstvo prosvete, (ne)uspeh je skoro zagarantovan.

Kao i kod svih poteza naše Vlade i ovde su uzrok zahtevi Evropske unije, nalozi bankarskog sektora ili korporativni interesi. Tržište rada informiše banke: „Prema podacima Narodne banke Srbije IKT sektor jedan je od najperspektivnijih sa godišnjim rastom izvoza od 20 odsto u poslednjoj deceniji“. Banke instruiraju Vladu: „Razvoj IT sektora jedan je od prioriteta Vlade Republike Srbije“. Vlada onda uposli (odgovarajuće?) ministarstvo. Tako smo dobili zvaničnu misiju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja: „Odeljenja učenika sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku jedan su od načina na koji obrazovni sistem nastoji da odgovori na potrebe tržišta rada“.

Američki Vašington post preneo je rezultate studije o državama koje obrazuju najbolje programere. Na prvom mestu je Kina, na drugom Rusija. U 5 prvoplasiranih su i Poljska, Švajcarska i Mađarska. Ključ uspeha je u dobrom obrazovanju od najranije dobi. U Kini se programiranje uči već u predškolskom uzrastu. Na rusku izvrsnost u matematici ne treba trošiti reči. Temelji naše solidne matematičke pismenosti postavljeni su dobrim delom zahvaljujući ruskim školama koje su završavali naši matematičari.

Matematika se najbolje predaje u Singapuru. On je 13. na listi zemalja sa najboljim programerima. Ispred njega su Češka, Ukrajina i Bugarska. Iza Singapura je Nemačka, od koje je naš obrazovni sistem tradicionalno preuzimao dosta elemenata. Ali od 2000. naše obrazovanje se gradi po ugledu na američki i britanski sistem. A na pomenutoj listi SAD zauzima 28, a Britanija 29. mesto od ukupno 50 rangiranih država. Srbija (za sada) nije među tih prvih 50.

***

Obuku nastavnika informatike koji će predavati u specijalnim informatičkim gimnazijskim odeljenjima Vlada Srbije je uvrstila među 35 ovogodišnjih prioritetnih aktivnosti vezanih za razvoj informacionih tehnologija u zemlji. Ove obuke stavljene su na prvo mesto prioriteta Ministarstva prosvete i za njih je iz budžeta odvojeno 7 miliona dinara.

Ministarstvo prosvete je 2. i 3. jula počelo sa realizacijom uskostručnih obuka nastavnika informatičkih predmeta koji će školske 2018/19. predavati u gimnazijskim IT odeljenjima. Prva od više obuka održana je u Računarskoj gimnaziji u Beogradu. Odluka o tome doneta je samo nedelju dana ranije, pa su pomereni već zakazani termini obuke kolega koji treba da predaju matematiku u prvom razredu gimnazija (u skladu sa reformom gimnazija koja je trebalo da bude sprovedena do tekuće 2018). Kako bi se sve stiglo, mnoge kolege i koleginice su nakon dvodnevne posete Beogradu već sutradan hitali ka Nišu ili nekom drugom gradu gde su ih čekale sledeće obuke.

Naravno, obavešteni smo da Ministarstvo neće pokrivati putne troškove. Zamoljeni smo (najlepše) da potraživanja regulišemo sa svojom školom ili lokalnom zajednicom. Ministarstvo nije u mogućnosti da obezbedi čak ni kafu i sokove. Srećom, dom učenika srednjih škola „Jelica Milovanović“ u Krunskoj 8 ispratio je učenike na raspust. Tako smo pomogli Ministarstvu da uštedi dodatnih 1.155 dinara po glavi nastavnika.

Od zvaničnog lica dobili smo nezvaničnu informaciju da obučene kolege ne dobijaju sertifikat, niti potvrdu (čak ni jalove poene za stručno usavršavanje). Saznali smo da bi zbog izdavanja potvrda ovakva obuka morala da bude na listi prioriteta. Pitamo se: zar nije? Od predavača iz Novog Sada saznajemo da još nije počelo pisanje udžbenika.

Prisutne nastavnike je privuklo je i obećanje da će nedeljna radna norma predavača biti umanjena (što je za očekivati u odeljenjima specijalizovanog tipa, sa specifičnim uslovima rada). Onda smo saznali da ove godine norma u tim odeljenjima neće biti manja. Ministarstvo se hvali da je ove godine 1.300 osmaka položilo prijemni neophodan za upis u odeljenja đaka nadarenih za informatiku. Budući da je planirano da broj učenika u IT odeljenjima ne bude veći od 20, to znači da će srpske gimnazije umesto dosadašnjih 9 dobiti – 65 novih razreda za obrazovanje mladih programera.

Šta smo još čuli? Ministarstvo narednih godina ne planira dodatne obuke kolega za rad u prvom razredu gimnazije. Nove nastavnike će obučavati prethodno obučene kolege, u svoje slobodno vreme, o svom trošku, svojom dobrom voljom. Kako, koliko i kad nađu za shodno.

Peščanik.net, 02.10.2018.

The post Računarska odeljenja bez jasne računice appeared first on Peščanik.

Napadnut taksita u Novom Sadu uz uzvike "Alahu akbar"

U noći između srede i četvrtka, oko 12 časova i 30 minuta došlo je do incidenta u Novom Sadu kada je nepoznati muškarac napao taksistu uzvikujući „Alahu akber“.

Kako javlja reporter TV Prva iz Novog Sada do napada je došlo na Grbavici u Tolstojevoj ulici ispred broja 33, ali napadč nije na taksistu nasrnuo nože, kako su ranije preneli mediji. Prema saznanjima TV Prve, došlo je najpre do verbalnog sukoba, a zatim i do hoškanja. Tom prilikom napadaču je ispao nož, koji je imao kod sebe.

"Pozivam Novosađane na građansku neposlušnost"

Poverenik Narodne stranke Borislav Novaković apelovao je na Novosađane da kroz građansku neposlušnost iskažu neslaganje sa najavom vlasti o rušenju SPENS-a

„Kao bivši gradonačelnik Novog Sada, apelujem da reagujemo na vreme, da nas ne iznenade bageri i konačni skor njihovog plana da Novi Sad bude gubitnik, a mafija dobitnik. Pozivam vas, na sve vidove građanske neposlušnosti i otpora“, naveo je Novaković u saopštenju.

zelezcnicar-vojvodina,-rukomet,-hala-cair,-avgust-2018,-foto-jv-vanja-keser-1

Nije uspeo niški Železničar da pobedom počne debitantsku sezonu u regionalnoj SEHA ligi pošto je na svom terenu u hali „Čair“ poražen (27:20) od novosadske Vojvodine. Niški rukometaši nisu imali mnogo ideja u napadu, dok su igrači iz Novog Sada imali raspoložene golgetere i golmana.

Ima li kraja drami stanara Dositejeve ulice u Novom Sadu?

Stanari Dositejeve ulice u Novom Sadu, čiji su stanovi urušeni zbog radova investitora na susednoj parceli, sastali su se danas sa gradonačelnikom Novog Sada.

Na sastanku s Milošem Vučevićem je dogovoreno da Grad nastavi da insistira na tome da im investitor što pre nađe odgovarajući privremeni smeštaj.

Priznanje srpskoj umetnici u Japanu

četvrtak, 09 avgust 2018 by

Nagrada žirija 6. Međunarodnog trijenala male grafike u Tokiju pripala je srpskoj grafičarki i slikarki Snežani Petrović iz Novog Sada.

Basketaši Novog Sada odbranili su danas titulu na mastersu u Pragu u okviru FIBA tri na tri svetske turneje.

Tagged under: , ,

Ronioci žandarmerije traže devojku koja je u noći između petka i subote skočila sa Mosta slobode u Novom Sadu.

Radnički Gzira

U senci Lige Evrope kreće novo izdanje Superlige u Nišu, ali u Radničkom ističu da će im i u domaćem prvenstvu biti potrebna podrška sa tribina. Između gostovanja na Malti i u Tel Avivu “umetnulo” se i jedno domaćinstvo, jer će Nišlije u 1. kolu Superlige dočekati Proleter, novajliju iz Novog Sada, a meč je zakazan za nedelju, 22. jul.

Kanal 9

četvrtak, 24 maj 2018 by
Tanjug vs. Tanjug, foto: Slavica Miletić

Tanjug vs. Tanjug, foto: Slavica Miletić

Lako je ugasiti novosadski Kanal 9 i predstaviti to kao rezultat neplaćanja nagomilanih dugova javnom preduzeću Emisiona tehika i veze (ETV), jer Kanal 9 je sve do 18. maja, kada je ugašen njegov signal sa predajnika Crveni Čot, istrajavao u svom radu, boreći se sa teškim nametima države, za razliku od novinske agencije Tanjug, koja je pravno prestala da postoji još 31. oktobra 2015, ali je u inat svima nastavila sa radom kao oblik pravno-medijske fikcije. Zato problem Kanala 9 i treba posmatrati u relaciji sa nepostojećim, a delatnim Tanjugom, koji je nastavio da gomila dugove i nakon smrti, trudeći se da svojim nelegalnim radom podupre izgradnju Vučićevog narativa o blagostanju i napretku. Za sve ovo vreme, od jeseni 2015. do danas, za Tanjug se tražilo rešenje u Ministarstvu kulture i informisanja, ali do toga nije došlo, pa je državni sekretar ze medije Aleksandar Gajović početkom ove godine samo mogao da konstatuje „kako novinska agencija Tanjug i dalje postoji zato što se nisu stekli uslovi za njeno gašenje“. A koji su to uslovi za njeno gašenje? Novac očigledno nije problem kada je Tanjug u pitanju, jer da nije tako on bi davno prestao da postoji. Naime, zbog poreskog duga od 5,7 miliona, koliko se ispostavilo da je Tanjug dugovao početkom aprila, pokrenuta je velika akcija za spasavanje mrtvaca. Rešenje je pronađeno u tome da Tanjug založi 205 umetničkih dela ukupne vrednosti od 7 miliona dinara ne bi li mu Sekretarijat za javne prihode Grada Beograda odložio plaćanje poreza i to na 60 rata. Prethodno je Agencija za privredne registre usvojila rešenje o založnom pravu nad umetninama. U pitanju je 197 slika i 8 skulptura, koje se nalaze u prostorijama Tanjuga na Obilićevom vencu. Ovim činom su se eventualni problemi sa novinskom agencijom pomerili u budućnost, kad bi Grad Beograd kao „založni poverilac“ mogao da izađe na tržište sa slikama Cuce Sokić, Stojana Aralice i drugih umetnika, kako bi naplatio svoja potraživanja, koja Tanjug do dan danas nije počeo da plaća. Izmeštanje problema u budućnost predstavlja najoriginalniji doprinos Ministarstva kulture i informisanja kada je u pitanju Tanjug, koji je kao zlatnu podlogu za nastavak propagandnog delovanja položio artefakte iz svojih hodnika i kancelarija.

Kanal 9, s druge strane, nema privilegiju zagarantovanog večnog života. Zato se u medijski opustošenim gradovima poput Kragujevca vesti mogu čitati samo na portalu gradske uprave. Drugim rečima, jedino cenzurisane vesti mogu biti plasirane u javnost, jer svaka druga informacija „nije pouzdana“ i morala bi biti ugušena nametima, što je najbolji put do sigurnog gašenja medija. Tako je i Kanal 9 iz Novog Sada u jednom trenutku ostao bez svog signala, jer je ETV-u dugovao iznos od 2,5 milona na ime neplaćenih naknada za frekvenciju. Nije bilo ni pomena da se učini nešto drugo sa ovim dugovanjem, možda da se pronađe opcija za zalaganje nekih umetnina, prostora ili pak da se status regionalne televizije vrati na lokalni nivo, čime bi se mesečno potraživanje od ovog medija drastično smanjilo, omogućivši mu da nesmetano nastavi sa radom. Budući da Kanal 9 nije Tanjug, direktorki Maji Pavlović nije ostalo ništa drugo osim krajnje opcije – štrajka glađu, čime je htela da skrene pažnju javnosti na „nekorektno postupanje države prema TVK9“.

Prosečan konzument vesti u Srbiji, anesteziran tanjugovsko-vučićevskom propagandom, svakako je na ovu vest reagovao onako kako je vlast i očekivala, pitajući se šta je tu nekorektno kada neko iseče kabl za emitovanje programa u situaciji kada medij duguje 2,5 miliona državi. Isti takav konzument vesti se nikada ne bi zapitao nad tajnom zagrobnog života jednog Tanjuga, koji je nastavio da obavlja svoju propagandnu delatnost uprkos svim zakonima. Čak je i bivši državni sekretar za medije Nino Brajović jednom prilikom izjavio da je „Tanjug fenomen privatizacije kome nije potreban zakon da bi radio, jer on živi od medijskih usluga, a korisnici tih usluga su državni organi i javna preduzeća“. Sledeći ovu logiku, moglo bio se reći da je Kanal 9 morao da prestane sa radom jer su korisnici njegovih medijskih usluga bili građani Novog Sada i Vojvodine, koji su pokušavali da dođu do valjanih informacija o stvarnosti u kojoj žive, uprkos brutalnoj restrikciji informacija koju sprovode državni organi i javna preduzeća. Zbog takve situacije, naš prosečni konzument vesti mora poverovati u besmrtnost Tanjuga i krivicu Kanala 9, jer bi u drugačijim okolnostima isti taj građanin izašao na ulične proteste, svestan medijskog mraka koji se kao oblak nadvio nad njim.

Nakon što je direktorka TVK9 Maja Pavlović stupanjem u štrajk glađu skrenula pažnju na alarmantnu situaciju u medijima, stigla je i vest od direktora ETV-a Branka Gogića koji je dušebrižno izjavio kako su oni u ETV-u i „pre nego što su saznali za štrajk gospođe Pavlović, odlučili da ovoj televiziji ponude da svoje obaveze ispuni u 24 mesečne rate“. Problem je, međutim, mnogo dublji od ove ponude umiranja na rate i o tome je direktorka Pavlović izvestila javnost, rekavši da je „Kanal 9 pre deset godina konkurisao i dobio frekvenciju na korišćenje od šesnaest godina kao lokalni emiter, ali je REM dozvolu za emitovanje u sedmoj godini važenja preinačio u regionalnu, čime su drastično uvećane obaveze televizije“. Tako se od 225 hiljada, mesečno dugovanje ovog medija dupliralo, što je postalo nepodnošljivo i neminovno dovelo do kolapsa. Stoga Kanal 9 ne može postati nikakav fenomen sam po sebi, ali se zato može savršeno uklopiti u kompletnu sliku gašenja medija u Srbiji, o čemu je Tanjug ovog proleća izveštavao u vučićevskom ključu, pod naslovom „Sloboda medija u Jugoistočnoj Evropi pogoršana, osim u Srbiji“. Prikrivanje negativnog trenda, plasiranje lažnih vesti i propagandna podrška vlasti predstavljaju ključ za opstanak na medijskoj sceni, na kojoj očigledno bolje posluju oni koji ne postoje od onih koji su još uvek živi i misle svojom glavom, kao što je to bio slučaj sa Kanalom 9, sve dok se Vučićeva ekipa nije popela na predajnik Crveni Čot i isključila signal.

Peščanik.net, 24.05.2018.

The post Kanal 9 appeared first on Peščanik.

TOP