Prostitucija u Srbiji: Elitne dame za 350 evra po satu

Share Button

Najmlađa prodavačica ljubavi uhvaćena sa 12 godina, najstarija sa 60. Nišlijke i Vranjanke se prostituišu na Kosovu za svega 20 dolara.

Hoteli, hosteli, saloni za masažu, iznajmljeni apartmani, parkinzi i budžaci – sve su to mesta gde gladni ljubavi za pet do 350 evra mogu da izaberu devojku ili dečka koji će im zadovoljiti maštarije za jedan sat ili pak za jednu noć. Na srpskoj “profi sceni” sve su traženiji transvestiti i sve je više droge.

Mada je policija samo u Beogradu, u poslednje dve godine, podnela 656 prekršajnih prijava protiv osoba uhvaćenih da prodaju telo, tačan broj prostitutki i gej prostitutki se ne zna.

Njoj je zato najlakše ući u trag, dok je najteže otkriti elitnu. Krug uključenih ljudi je zatvoren i u njega se ne dospeva bez “debele” preporuke drugog klijenta. Iako se obično misli da se ovde troše na hiljade evra, tarifa za devojke je, kaže Starčevićeva, 250-350 evra za sat, od čega trećina ili polovina “ide” posredniku. Ipak, nekad su sume daleko veće. Cena se razlikuje i kad klijenti iznajme više devojaka, ili ih iznajme za noć, ili za putovanje. Troškovi rastu kada je, osim devojaka i posrednika, plaćen i šofer koji je vozi “na zadatak”, a ponekad i sekretarica koja se javlja na pozive.

Devojke su atraktivne, negovane, obi­čno se predstavljaju kao studentkinje ili zaposlene u firmama. Imaju između 20 i 35 godina. Tvrde da govore jedan ili više stranih jezika. Ponekad zaista i studiraju i rade, ali često im je to samo paravan. Posao im gotovo uvek ugovaraju posrednici. To su neretko menadžeri hotela ili klubova, ili radnici obezbeđenja.

Za devojke koje “rade” na ulici elitna prostitucija je nedostižan san. Lokacije na kojima žene, ali i muškarci, prodaju ljubav u prestonici već godinama su iste: park kod Ekonomskog fakulteta, ulice oko Plavog mosta, skretanje na Pančevački most i put ka Pančevu, skretanje za Makiš, Obrenovački put, okolina Manceovog mosta… Na ulici se mogu naći i maloletnice, ali i žene od 60 godina. Oralni s*ks naplaćuju 1.000-2.000 dinara, a “klasični” do 3.500.

Mada bi volele da rade same, ove dame najčešće imaju makroe. Čak i one koje su samostalne, moraju da plate parče trotoara koje koriste svodniku koji “drži” taj kvart. Cena je 2.000-3.000 za noć. One koje imaju makroe najčešće sa njim dele zaradu pola-pola, a neretko im je svodnik muž ili vanbračni partner, pa od tog novca izdržavaju celu porodicu.

 

Između salonske i elitne prostitucije postoji kategorija – hotelska. U hotele, a kako kažu u policiji – nijedan prestonički od toga nije izuzet – dolaze i devojke iz salona za masažu, ali i elitne prostitutke. Posrednici mogu biti zaposleni u hotelu, pa goste spajaju sa damama, a one uzimaju 150-300 evra za sat.

U Beogradu povremeno bivaju uhvaćene i dame iz bivših jugoslovenskih republika ili zemalja u okruženju. Neke čak dođu da rade ili studiraju u Srbiji.

U Nišu je situacija znatno drugačija – većina devojaka radi “solo”, a usluge naplaćuju pet do 25 evra, zavisno od životnog doba mušterije. Pojedine nude telo kod tvrđavskog mosta u centru Niša, dok druge klijente mame po kafićima.

Pojedine Nišlijke, sa devojkama iz Kruševca, Vranja i Beograda, godnama unazad posećuju gradove na Kosovu, gde s*ksualne usluge naplaćuju po 20 dolara! Prostituišu se sa pripadnicima Kfora, ali i sa Albancima.

– Devojke iz južne i zapadne Srbije obezbeđuju Srbi, koji imaju pajtaše Albance. Ovi ih preuzimaju, obezbeđuju smeštaj i hranu, ali i klijente – priča jedan Vranjanac, dobro upućen u trgovinu ljudima na Kosovu. – Najviše Srpkinja ima u hotelu “Grand”, u Prištini, ali uveče ih ima i na ulicama, gde otvoreno nude usluge.

U poslednje vreme Albanci su premestili prostituciju u okrilje privatnih domova i poslovne pratnje, kako ne bi bili otkriveni. Mnogo devojaka dolazi i individualno na Kosovo, smeste se u hotel i počnu da “rade”. Upravo one su spustile tarife za s*ksualne usluge sa 50 na 20 dolara.

Na meti srpskih makroa su devojke u siromašnijim gradovima na jugu Srbije. Vrbuju ih obećanjima da će raditi u klubovima i diskotekama, kao konobarice ili hostese.

– Nezaposlena sam, u Nišu nema šanse da pronađem posao, pa sam nedavno bila mesec dana u Prištini – priča jedna Nišlijka (21). – Imala sam sobu u hotelu i bez makroa zaradila dosta para.

I u Novom Sadu elitne prostitucije skoro da nema, a one koje žele “provod” sa galantnom gospodom odlaze u Crnu Goru, Hrvatsku ili Makedoniju. Čak i na novosadskim ulicama sve je manje prostitutki. Većina se povukla u ilegalu, pa susrete sa klijentima zakazuju SMS porukama po stanovima i hotelima. One koje su ostale “verne” pločniku, već s prvim mrakom mogu se videti kod benzinske pumpe na izlazu iz grada, kod autobuske i železničke stanice.

Ove godine je u Prekršajnom sudu u Novom Sadu podnet 181 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, od čega je rešeno 68 predmeta i kažnjeno 27 osoba. Sankcionisane su kaznama zatvora od 15 do 90 dana, jer je protiv jedne osobe bilo više prijava, pa se izricala zbirna kazna.

Na “Kaćkoj petlji” na prste se mogu prebrojati prepoznatljivo obučene devojke. Pre nekoliko godina tu ih je “radilo” stotinak, ali česte policijske akcije na tom potezu su ih proredile. Pre nekoliko godina, tu je otkrivena i 13-godišnja devojčica iz okoline Kikinde.

– Po izlasku iz zatvora vraćale su se, ali su ponovo hapšene, pa je većini dozlogrdilo da budu iza rešetaka – kaže izvor “Novosti”. – Sada ih je 15-ak, uglavnom iz romske populacije.

Pored prostitutki iz Novog Sada i prigradskih naselja, ima ih iz Pančeva, Beograda, Subotice, Kikinde…

– Njihovi zaštitnici često sede u kolima na stotinak metara dalje i broje klijente, kako bi se uverili da ih žene ne potkradaju. Teritorija među novosadskim prostitutkama nije strogo podeljena, pa su među njima česte svađe – kaže naš izvor.

Tarifa “uličnih” pros­titutki kreće se od 500 dinara do 30 evra. Za mlađe cena je viša, kao i za posebne želje.

ZAVRŠE NA HEROINU

NA “profi sceni” droga je čest pratilac, iako ne obavezan. Neke devojke ulaze u svet narkotika zahvaljujući makrou ili okruženju – drugačije ne mogu da izdrže toliki broj klijenata. Druge ulaze u svet prostitucije da bi zaradile za drogu. Ulične prostitutke počinju sa duvanjem lepka ili marihuanom, ali ipak su najprisutniji – heroin i kokain.

ZAKONODAVSTVO za prodaju ljubavi u EU se razlikuje od zemlje do zemlje. Prostitucija je negde dozvoljena, negde zabranjena, a u pojedinim državama kažnjavaju se i klijenti.

FRANCUSKA – Bavljenje prostitucijom nije zabranjeno, ali jesu sve aktivnosti koje se odnose na organizovanje trgovine s*ksom. U javnosti se vodi polemika da li prostitutkama treba obezbediti organizovanu zaštitu uvođenjem javnih kuća, ili biti još stroži u sankcionisanju. Francuska je do 1946. godine imala 1.400 bordela, od kojih čak 300 samo u Parizu. Smatra se da danas u ovoj zemlji ima oko 20.000 do 30.000 prostitutki, od čega oko 5.000 u Parizu, od kojih su 80 odsto strankinje. Tome treba dodati i oko 60.000 “povremenih prodavačica ljubavi”, koje se ovim zanatom bave po potrebi.

ITALIJA – Nije ilegalno baviti se prostitucijom, ali je svaka druga radnja vezana za ove aktivnosti, poput podvođenja ili organizovanog bavljenja, zabranjena kao i u drugim evropskim zemljama. Makro koji na ulicu izvede maloletnu prostitutku rizikuje 12 godina zatvora i 150.000 evra kazne.

HOLANDIJA – Javne kuće su dozvoljene od oktobra 2000. godine, a prostitutke imaju prava kao i svi drugi zaposleni. Vlasnici javnih kuća se prilikom dobijanja dozvola obavezuju da će zapošljavati samo punoletne osobe, na dobrovoljnoj osnovi.

NEMAČKA – “Erotski centri” su dozvoljeni od 2002. godine u određenim kvartovima. Prostitutke za poslodavcem potpisuju ugovor o radu, plaćaju porez i imaju pravo na zdravstvenu zaštitu i pomoć za nezaposlene.

ŠVAJCARSKA – Bordeli, odnosno “erotski saloni”, u ovoj zemlji su legalizovani 1992. godine, a prostitutke imaju sva prava kao zaposleni.

ŠPANIJA – Zakon je nedorečen. Prostitucija nije zabranjena, ali nije do kraja propisana. Dozvoljena je u javnim kućama od 2002. godine, ali zabranjena na ulici.

PORTUGALIJA – Kao i u Španiji, situacija nije najjasnija. Prostitucija je sa spiska kriminalnih aktivnosti skinuta 1983. godine, ali nema zakona koji štiti prodavačice ljubavi.

BELGIJA – Prostitucija je dozvoljena. Postoje i javne kuće. Kao i drugde, sve je zasnovano na dobrovoljnoj bazi. Podvođenje je strogo kažnjivo.

ŠVEDSKA – Prva je evropska zemlja koja je 1999. godine odlučila da kažnjava klijente. Prostitucija teoretski nije zabranjena, ali korisnik rizikuje visoku kaznu, proporcionalno primanjima. Prostitutke se smatraju žrtvama i zakon ih ne goni.

NORVEŠKA – Kao i Švedska, Norveška, od 2009. godine, kažnjava klijente. Zakon je ovde još stroži, jer Norvežanin može da bude kažnjen čak i ako je usluge prostitutke koristio u inostranstvu.

(G. Čvorović)
Share Button

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *