Vesti

Vesti dana i najnovije vesti

Cvetković: Neprijavljena kamera u “Kraun plazi” je snimala zvuk

“Osoblje hotela nam nije prijavilo da u toj prostoriji postoji kamera. Mi smo je pronašli prilikom kontradiverzionog i protivprislušnog pregleda”, rekao je Cvetković za sutrašnju Politiku.

“Naknadno nam je rečeno da je navodno namenjena konobarima da bi znali kada da gostima unesu piće, ali su naša pitanja zbog čega je onda slika prenošena u centralnu komandnu sobu njihovog obezbeđenja, a ne kod konobara, kao i zbog čega kamera snima i zvuk a ne samo sliku, ostala bez adekvatnog odgovora”, rekao je Cvetković.

<!—->

On je naveo da su prikupljeni podaci o ovom slučaju dostavljeni Ministarstvu pravde i da su naredni koraci u ovom slučaju na pravosuđu.

General Cvetković je rekao da je bezbednost predsednika Vlade Srbije u ingerenciji VBA u kontraobaveštajnom i opštebezbednosnom smislu.

“VBA čini velike napore da se adekvatno proceni ugroženost štićene ličnosti. To podrazumeva predviđanje i prevenciju incidentnih situacija, koje mogu da se dogode, bez obzira na detaljno planiranje zaštite”, naveo je Cvetković.

“Kada je reč o ”sukobu” pripadnika Žandarmerije i pripadnika jedinice Vojne policije ”Kobre”, taj slučaj je sada u nadležnosti tužilaštva i o tome će se više znati po okončanju sudskog postupka”, rekao je zastupnik direktora VBA.

Dačić: Povratak Šešelja ne može da destabilizuje Srbiju

“Neko ko je 11 godina u pritvoru bez presude ne može da bude, bar ne više, političko pitanje za Srbiju. On je danas samo humanitarni problem”, istakao je Dačić.

Na pitanje zašto Srbija još nije imenovala svog ambasadora u Hrvatskoj, Dačić je rekao da je nasledio stanje u kojem u desetak ambasada širom sveta Srbija nije imala ambasadore, među ostalima u SAD-u, Kini, Nemačkoj i Hrvatskoj.

<!—->

Prema njegovim rečima, cilj srpskih vlasti je da do nove godine postave sve ambasadore, što znači da će u nekoliko sledećih nedelja biti imenovanja, među ostalima i ambasadora u Hrvatskoj, ali i generalnog konzula u Rijeci.

Od skore posete Hrvatskoj Dačić očekuje “da naše odnose nastavimo da gradimo ne na emocijama, koje su, bilo da su pozitivne ili negativne, po pravilu prepreka raciju, već da počnemo da prepoznajemo međusobne interese i dopustimo da oni budu temelj naših odnosa”.

Na pitanje da li je Srbija nakon posete ruskog predsednika Vladimira Putina imala problema sa Briselom, Dačić je odgovorio: “Bilo je pitanja, što ne podrazumeva automatski i sumnju i verujem da je Srbija na njih dobro odgovorila, pre svega svojim jasnim opredeljenjem za EU, što je naš strateški cilj.”

“Predsednik Putin je došao u Beograd kao gost proslave 70. godišnjice oslobađanja Beograda jer je sovjetska Crvena armija, zajedno sa jugoslavenskim partizanima, učestvovala u okončanju nemačke okupacije i Beograda i mnogih drugih delova bivše zajedničke države. I to je sve. Nikakvog podteksta nije bilo u tome niti je Srbija pobrkala svoje prioritete. EU je, među njima, na prvom mestu”, rekao je za “Jutarnji list” šef srpske diplomatije.

Kad je reč o mogućnosti da bi, kako navodi hrvatski list, insistiranje Beograda na neuvođenju sankcija Rusiji moglo da uspori put Srbije prema EU, Dačić je izjavio: “S obzirom na odluku EU da na pet godina zamrzne prijem novih članova, naš put u EU svakako neće biti brz. Ono što može biti brzo jeste ispunjavanje svih obaveza koje donosi proces priključenja, uključcujući proces usklađivanja naše spoljne politike sa evropskom.

“To ne znači da Srbija, koja je ekonomski i energetski vezana uz Rusiju, treba da prednjači u onome što je danas odnos Evrope prema Rusiji. Mi u tome jesmo i treba da budemo na začelju, vodeći računa o našim nacionalnim i ekonomskim interesima, a ne o tuđima”, istakao je Dačić.

On je dodao da je jasno da Srbija nije neko ko je u stanju da uvede sankcije velikim državama poput Rusije ili bilo koje druge velike zemlje. “Baš zato osnova naše politike je trud da održimo dobre odnose sa svima i to tako što ćemo se truditi da budemo deo rešenja, a ne problema”, naveo je Dačić.

Kad je reč o Ukrajini, Srbija priznaje teritorijalni integritet te zemlje i nudi da se iskustva iz pregovora s Prištinom iskoriste pri traženju kompromisa i rješenja, rekao je Dačić za “Jutarnji list”.

Sindikati:Bez smanjenja zarada; Gašić: Za poštenu raspodelu

Gašić je, s druge strane, predstavnicima sindikata poručio da smanjenjem zarada od deset odsto država ne želi da ošteti radnike već da napravi “poštenu raspodelu kako bi mogla i dalje da im pomaže”.

Tokom pauze sastanka u Domu garde na Topčideru ministar odbrane je novinarima ukazao na činjenicu da zaposleni u pet od sedam preduzeća namenske industrije, kako kaže, u proseku imaju veća primanja od prosečne zarade u Srbiji i da je država uložila više od 100 miliona evra u te fabrike.

“Mi ne želimo nijednog radnika da oštetimo već da uravnotežimo primanja”, rekao je Gašić.

On je dodao da treba da prestane princip “mi (poslovodstvo fabrika) ćemo da damo plate kakve mi hoćemo, a vi nama dajte pare da investiramo i kupimo nove mašine”, kakav je do sada, kako kaže, bio u fabrikama namenske.

“Država je 100 miliona evra uložila u te fabrike u prethodnom periodu. Ta sredstva nikada nisu vraćena Fondu za razvoj i ta praksa mora da prestane”, naglasio je Gašić.

S druge strane, predstavnik sindikata odbrambene industrije i predsednik sindikata “Zastava oružje” Dragan Ilić istakao je da zaposlenni u fabrikama namenske industrije rade u veoma teškim uslovima i da zaslužuju drugačijii tretman “a ne da budu svrstani u javna preduzeća”.

“Ključni razlog zašto smo danas ovde jeste odluka da se radnicima smanji zarada za deset odsto, koja je izazvala revolt u svim fabrikama. Smatrali smo da treba da tražimo izužeće preduzeća odbrammbene industrije iz tog paketa preduzeća kojima se smanjuju zarade”, izjavio je Ilić.

On je za četvrtak najavio jednosatnu obustavu rada u svim fabrikama namenske, a na pitanje novinara kakav je plan za kasnije, odgovorio je – “Nemamo plan za dalje”.

Kada je reč o ostalim zahtevima, poput izbora poslovodstva fabrike i drugih, Ilić je rekao da je saglasan sa ministrom Gašićem da je država veoma mnogo pomogla namenskoj industriji koja danas posluje “uzlaznom linijom”, ali da traži podršku države kako bi odbrambena industrija krenula drugačijim kursom koji će na bolji način odrediti njene interese.

Podsećajući da šest meseci obilazi fabrike namenske industrije gde sastancima s njim, kako kaže, uvek prisustvuju i predstavnici svih reprezentativnih sindikata, Gašić je istakao da tokom prvih sat vremena sastanka nije čuo nijedan novi zahtev.

<!—->

“Razumem i potrebu sindikata da iskažu svoje neslaganje i stavove. Danas u prvih sat vremena nisam čuo nijedan novi zahtev o kojem nismo razgovarali prethodnih šest meseci”, rekao je Gašić.

On je dodao da je predstavnicima sindikata prikazao koliko je država u prethodnom periodu uložila u namensku industriju, kako je izvršena konverzija duga, koje lokalne samouprave nisu želele da izvrše tu konverziju, koliko godina direktori fabrika nisu plaćali doprinose i poreze…

“Nastavićemo sastanak koliko god bude trebalo i donećemo zakljucke zajedno, ali otvaranje ovako ogoljene istine šta se radilo prethodnih 12 godina mislim da predstavnici sindikata do sada nisu imali”, zaključio je Gašić.

Sastanku, na kojem je učestvovalo i rukovodstvo kompanija odbrambene industrije, prisustvovao je i direktor preduzeća “Milan Blagojević” iz Lučana Radoš Milovanović, koji je apelovao na sindikate da se “spusti lopta”.

“Država je uvek bila uz nas i uvek će biti. Apelujem na sindikate da spustimo loptu, da razgovaramo i nađemo najbolje rešenje”, rekao je Milovanović, ocenivši da je vojna industrija možda najušpešnija grana industrije u Srbiji.

U Preševu spremaju doček Rami

Agenda posete premijera Albanije Edija Rame Srbiji je držana u tolikoj tajnosti da ni albanski mediji sa sigurnošću ne mogu da potvrde da je spremna.

Sa druge strane, potvrđeno je da će Rama prvog dana posete razgovarati sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, posle čega će održati i konferenciju za medije.

Koridor 10 prati drevne drumove

Istraživač saradnik beogradskog Arheološkog instituta Sonja Stamenković rekla je Tanjugu da se trasa Koridora 10 nedaleko od Grdeličke klisure podudara sa rimskim vojničkim putem i srednjevekovnim “carskim drumom”.

Ona je objasnila da su iskopavanja prekinuta 2012. godine, ali su pre nekoliko dana nastavljena, kako bi se završila pre izgradnje deonice autoputa.

“Reč je o rimskom naselju gde je živelo autohtono stanovništvo u periodu od 2. do 4. veka. U pitanju su zaštitna arheološka istraživanja. Lokalitet je Carski drum, periferija rimskog naselja i deo nekropole i to sad istražujemo. Upravo na ovom prostoru gde se gradi savremeni autoput i gde je prolazio ”carski drum”, pronašli smo ostatke rimskog puta i naselja”, objašnjava Sonja Stamenković.

Na lokalitetu je angažovano oko 50 radnika. Pored velikog broja grobova iz rimskog perioda, pronađeni su delovi keramičkih posuda i novac. Grobovi su pronađeni na dubini od 40 centimetara.

<!—->

Sonja Stamenković kaže da rade ubrzano kako ne bi ugrozili radove na Koridoru 10, jer je planirano da preko dela lokaliteta pređe nova trasa autoputa.

“Mi se nekako sad pomažemo, jer izvođači radova na autoputu i arheolozi rade zajedno na istom terenu. Pratimo te njihove radove i trudimo se da ne usporimo izgradnju auto-puta i nadam se da ćemo sve završiti kako je i planirano. Kad mi završimo tu će proći novi autoput”, rekla je ona.

Prema oceni arheologa, lokalitet Mala Kopašnica ima veliki značaj, ali je najveći problem što se centralni deo rimskog naselja nalazi ispod kuća i pomoćnih zgrada današnjeg sela.

Prva iskopavanja na tom lokalitetu arheolozi su obavili još pre 53 godine, kada su u Maloj Kopašnici prvi put u Srbiji pronašli etažne grobove iz rimskog perioda.

Sprečeno obeležavanje smrti Arafata

Ekstremistički palestinski pokret Hamas naredio je otkazivanje ceremonije u Gazi obeležavanja 10. godišnjice smrti palestinskog vođe Jasera Arafata.

Današnja odluka pokazuje da se nastavlju tenzije između Hamasa i Arafatovog pokreta Fatah uprkos formiranju vlade jedinstva koja je trebalo da okočna višegodišnje neprijateljstvo dva rivalna palestinska pokreta.

Omerović: Srbija mora da osuđuje sve oblike fašizma

Omerović je u pisanoj izjavi Tanjugu, povodom Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma, naveo da “nikada ne smemo zaboraviti kako je počelo to najveće zlo 20. veka i do kakvih stradanja i zločina je dovelo”.

“Ako hoćemo da gradimo pravnu državu, pravedno društvo, ako smo kandidati za EU, onda moramo svaku i najbezazleniju pojavu saseći, jasno staviti do znanja da je Srbija država koja se seća svojih žrtava fašizma i poštuje ih”, naglasio je Omerović.

<!—->

On je rekao da je fašizam kada mržnja prema drugome dovodi do razbijanja radnji, paljenja kuća onih koji su druge vere ili nacije, kao i pozivanja na fizičko nasilje prema drugačijima.

Tako su ugroženi i građani i njihova imovina, ali i institucije sistema dodao je Omerović.

Migracije globalni problem

I dok u Komesarijata za izbeglice i migracije kažu da je neostvarivo znati koliko je ljudi prošlo kroz Srbiju, a nije zatražilo azil, iz UNHCR-a ističu da je “neregularna migracija” jedan od glavnih problema.
””Srbija se nalazi na putu tražiocima azila, migrantima uopšte. Broj lica koja prođu kroz Srbiju je veliki i niko sa sigurnošću tačno ne može reći koliki je. Ljudi se služe raznim trikovima, imaju dokumente pa ih nemaju…””, objašnjava pomoćnik komesara za prihvat, zbrinjavanje, povratak i intergaciju izbeglica Ivan Gerginov.
On u izjavi za Tanjug ističe da se migrant uglavnom obraćaju Komesarijatu ili MUP-u u situaciji kada iz bilo kog razloga ostanu bez novca ili su u situaciji kada su bolesni pa ne mogu da nastave svoj put.

<!—->

””Uglavnom je traženje azila zloupotrebljeno ne bi li se malo prezdravilo ili dočekale neke pare.Tada nastavljaju svoj put jer Srbija trenutno nije konačna destinacija migranata””, kaže Gerginov.
On objašnjava da broj tih osoba zavisi od propusnosti ulaznih granica, a njihovo nagomilavanje, koncentracija i akomulacija u Srbiji od propusnih evropskih granica u našem okruženju.
Navodeći da je na smeštaju od početka ove godine bilo 4.000 osoba, on ističe da su kapaciteti za smeštaj azilanata znacajno povećani i da sada ima 770 mesta.
Objašnjava i da se u centre primaju samo oni koji su izrazili nameru o traženju azila, odnosno imaju papir, odnosno potvrdu MUP-a.
S druge strane Dušan Aralica iz UNHCR-a smatra da u Srbiji ne postoji konzistentna politika koja bi se bavila migracijama i objašnjava da problem nije samo u tražiocima azila, već u neregularnoj migraciji, odnosno tome što se ne zna tačan broj onih koji su prošli kroz Srbiju, a nisu zatražili azil.
””Nije sve što se dešava problem azila, već neregularne migracije. Mi ne znamo koliki nam se broj ljudi valja preko granice, a to nosi sa sobom izvesne rizike””, ističe je Aralica i napominje da Srbija, a državnom niviou, nema ozbiljan plan koji bi se sprovodio i način na koji bi se sa tim novim izazovom hvatalo u koštac i adekvatno reagovalo.
Prema njegovim rečima, u institucionalnom smislu najviše je izgrađen koncept vezan za tražioce azila. Kako kaže, tu su jasno utvrđene nadležnosti i čine se napori da se makar za ona lica koja se izrazila nameru da traže azil neka rešenja nađu.
Međutim, on upozorava da je jednak broj, ako ne i veći, onih stranih državljana koji samo prolaze teritoriju Srbije bez izražavanja namere da ovde traže međunarodnu zaštitu, odnosno azil.
””Ta grupa ljudi nije gotovo uopšte viđena na radaru bilo kojih brojeva i statistika. Oni prolaze kroz Srbiju neregistrovani i njihov broj se tačno ne zna. On se samo okvirno može utvrditi sabirajući cifre koje publikuju susedne zemlje””, objašnjava Aralica za Tanjug.
Dodaje da to nisu tražioci azila, već neregularni migranti, da postoji zakon koji reguliše postupak sa takvim licima, ali da to nije predmt direktno rada Agencije UN za izbeglice.
Kao ilustraciju naveo je da je za devet meseci u Srbiji 8.500 stranaca izrazilo nameru da traži međunarodnu zaštitu ili azil, a u isto vreme u Mađarskoj takvu nameru zatražilo je 17.000 azilanata koji su ušli iz Srbije u Mađarsku.
””Očigledno je da postoji gotovo jednak broj onih lica koji se potpuno provuku kroz Srbiju bez da ih zabeleži bilo ko””, kaže Aralica i dodaje da nije jednostavno razlučiti ko su lica za koja Srbija ima ozbiljnu međunarodnu obavezu, a ko zloupotrebljava sistem azila.
To, kako kaže, stvara kod stanovništva, pa tako i građana Bogovođe, zabunu.
On ističe i da UNHCR smatra da je neophodno uspostaviti čvrstu operativnu saradnju između nadležnih institucija i posmatrati migracije u širem zahvatu.
Uz podsećanje da je u Bogovođi pre nedelju dana opet održan protest ističe da su nakon njega načelnik uprave za strance MUP-a iz Valjeva, upravnik centra, predstavnici Mesne zajednice i predstavnici tražici azila obišli sve destinacije na kojima je nekad viđen ilegalni migrant – u šumama, vikendicama, pečurkani i svim ostalim mestima oko centra za tražioce azila u Bogovađi id a su tamo su zatekli osam lica.
””Svih osam lica je dovedeno u centar i MUP će videti da li o kome se radi jednima ili drugima””, rekao je Gerginov.