Vreme je za čitanje: Danas počinje Međunarodni sajam knjiga

sajam-knjiga-tanjug-1382431492-385155

Danas u 10 časova otvaraju se kapije Beogradskog sajma i prvi posetioci mogu da (sa pozivnicom ili ulaznicom koju su platili 250 dinara) stupe pod kupole hale I, II i IV gde je, po 59. put, smešten Beogradski međunarodni sajam knjiga čiji je slogan “Vreme je za knjigu”.

Ta najmasovnija kulturna manifestacija u Srbiji i najveći sajam knjiga u regionu, biće otvorena svakoga dana do 2. novembra od 10 do 21 sat, a posetioce očekuje 476 direktnih izdavača (prošle godine ih je bilo 490) na površini od 30.512 metara kvadratnih (prošle godine 27.000 m2).

Broj izlagača iz inostranstva ove godine je veći nego lane (48) i sada ih je 72.
Prvi put u istoriji Sajma, zemlja počasni gost neće imati svoj štand u Areni Hale I već će, na zahtev Kine, kojoj je ove godine pripala ta čast, dobiti 1.000 metara kvadratnig u Hali II gde će biti održana i ceremonije svečanog otvaranja sajma danas u 18 sati.

Čast da otvore sajam podelili su gost iz Kine Liu Dženjun, a u ime domaćina pesnik i akademik Milosav Tešić.

Najmnogoljudnija zemlja na svetu veoma je ozbiljno shvatila ulogu počasnog gosta Beogradskog sajma i u njenoj delegaciji je 200 članova od kojih je 12 vrhunskih pisaca, 100 uspešnih izdavača iz 60 izdavačkih kuća.

Pod sloganom “Knjiga produbljuje prijateljstvo, saradnja gradi budućnost” Kina će tokom trajanja sajma, kako na štandu, tako i u celom Beogradu organizovati brojne promocije, tribine, izložbe, razgovore, a sve u cilju boljeg uzajamnog upoznavanja i intenziviranja kulturne saradnje dveju zemalja.

Pored Kine, na sajmu učestvuju izlagači iz Angole, Austrije, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Velike Britanije, Grčke, Indije, Irana, Makedonije, Francuske, Nemačke, Japana, Holandije, Hrvatske, Rusije, Španije, Crne Gore, a kulturni centri evropskih zemalja biće okupljeni na štandu EUNIC-a.

Iako se primećuje da su organizatori sajma uveli neke mere štednje pa je smanjen broj sala (nema strip sale), manji je broj kulturnih i naučnih institucija među izlagačima, prateći program je zanimljiv i bogat, a uveden je i novi promotivni prostor u Hali I na mestu koje je bilo rezervisano za zemlju počasnog gosta.

Fokus tribinskih i promotivnih programa, kao i tematskih izložbi, biće usmeren na tri godišnjice od značaja za srpsku kulturu i istoriju: 200 godina od izlaska prvih dela Vuka Stefanovića Karadžića, 150 godina od rođenja Branislava Nušsića i 100 godina od početka Prvog svetskog rata.

Takođe, biće organizovane tribine kao omaži nedavno preminulim piscima koji su obeležili drugu polovinu 20 veka: Svetlani Velmar Janković i Miodragu Pavloviću.
Posetioci koji će želeti da kupe knjige ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za književnost Patrika Modiana moraće da potraže štand “Akademske knjige” u hali I pošto je ona jedina obezbedila njegovih pet naslova koji su prevedeni i štampani više od deset godina unazad kada nisu bili zapaženi.

Svi izdavači, uprkos izuzetno teškim uslovima poslovanja, ipak su obezbedili sredstva da štampaju “premijere” iako će posetioci primetiti da ima izuzetno puno reizdanja, ali to i nije tako loša praksa ako se uzme u obzir da mnogih dela klasične domaće i strane književnosti nema više, već godinama, u knjižarama.

To da se neki naslovi stalno iznova štampaju pokazuju i dva podatka dobijena od Narodne biblioteke Srbije da je u periodu od oktobra 2013. do oktobra 2014. bilo uzeto 10.597 CIP-ova (registarskih brojeva za štampanje) dok je u istom periodu prethodne godine taj broj iznosio 10.273 CIP-a.

Bez obzira na brojke koje navode izdavači, NBS je saopštila podatak da su u periodu između dva sajma najviše CIP-ova uzeli sledeći: “Laguna”, “Zavod za udžbenike”, “Vulkan izdavaštvo”, “Kreativni centar”, “Pčelica”, “Klett”, “Eduka” i “Čarobna knjiga”.

Zanimljiv je podatak da ima nekih knjiga koje se iz godine u godinu stalno iznova štampaju i to radi značajan broj izdavača što pokazuje broj uzetih CIP-ova.

Apsolutni rekorder je klasično delo Sen Egziperija “Mali princ” koji je za protekle tri godine dobio 189 izdanja, zatim dolazi “Blago cara Radovana” koji je u istom periodu dobio 130 CIP zapisa, a na trećem mestu je “Istorija Srba” Svetozara Chorovića koji je tokom dve prethodne godine dobio 73 legalna nova izdanja.

Svakako, iskusni posetioci Sajma primetiće da ni sada neće biti nekih izdavača koji nisu prestali da rade, ali iz njima znanih razloga neće doći na sajam (“Rende”, “Fabrika knnjiga”, “Plato…), da će kod svih biti manje premijera, da su neki izdavači “izgubili” svoja dugogodišnja mesta na sajmu, da će biti izdavača sa samo nekoliko novih naslova, ali teško je odoleti “zovu knjige” i ne doći na sajam ako ste istinski knjigoljubac.

Izvor: Tanjug
Foto: Tanjug/ilustracija, arhiva

sajam-knjiga-tanjug-1382431492-385155

Danas u 10 časova otvaraju se kapije Beogradskog sajma i prvi posetioci mogu da (sa pozivnicom ili ulaznicom koju su platili 250 dinara) stupe pod kupole hale I, II i IV gde je, po 59. put, smešten Beogradski međunarodni sajam knjiga čiji je slogan “Vreme je za knjigu”.

Ta najmasovnija kulturna manifestacija u Srbiji i najveći sajam knjiga u regionu, biće otvorena svakoga dana do 2. novembra od 10 do 21 sat, a posetioce očekuje 476 direktnih izdavača (prošle godine ih je bilo 490) na površini od 30.512 metara kvadratnih (prošle godine 27.000 m2).

Broj izlagača iz inostranstva ove godine je veći nego lane (48) i sada ih je 72.
Prvi put u istoriji Sajma, zemlja počasni gost neće imati svoj štand u Areni Hale I već će, na zahtev Kine, kojoj je ove godine pripala ta čast, dobiti 1.000 metara kvadratnig u Hali II gde će biti održana i ceremonije svečanog otvaranja sajma danas u 18 sati.

Čast da otvore sajam podelili su gost iz Kine Liu Dženjun, a u ime domaćina pesnik i akademik Milosav Tešić.

Najmnogoljudnija zemlja na svetu veoma je ozbiljno shvatila ulogu počasnog gosta Beogradskog sajma i u njenoj delegaciji je 200 članova od kojih je 12 vrhunskih pisaca, 100 uspešnih izdavača iz 60 izdavačkih kuća.

Pod sloganom “Knjiga produbljuje prijateljstvo, saradnja gradi budućnost” Kina će tokom trajanja sajma, kako na štandu, tako i u celom Beogradu organizovati brojne promocije, tribine, izložbe, razgovore, a sve u cilju boljeg uzajamnog upoznavanja i intenziviranja kulturne saradnje dveju zemalja.

Pored Kine, na sajmu učestvuju izlagači iz Angole, Austrije, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Velike Britanije, Grčke, Indije, Irana, Makedonije, Francuske, Nemačke, Japana, Holandije, Hrvatske, Rusije, Španije, Crne Gore, a kulturni centri evropskih zemalja biće okupljeni na štandu EUNIC-a.

Iako se primećuje da su organizatori sajma uveli neke mere štednje pa je smanjen broj sala (nema strip sale), manji je broj kulturnih i naučnih institucija među izlagačima, prateći program je zanimljiv i bogat, a uveden je i novi promotivni prostor u Hali I na mestu koje je bilo rezervisano za zemlju počasnog gosta.

Fokus tribinskih i promotivnih programa, kao i tematskih izložbi, biće usmeren na tri godišnjice od značaja za srpsku kulturu i istoriju: 200 godina od izlaska prvih dela Vuka Stefanovića Karadžića, 150 godina od rođenja Branislava Nušsića i 100 godina od početka Prvog svetskog rata.

Takođe, biće organizovane tribine kao omaži nedavno preminulim piscima koji su obeležili drugu polovinu 20 veka: Svetlani Velmar Janković i Miodragu Pavloviću.
Posetioci koji će želeti da kupe knjige ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za književnost Patrika Modiana moraće da potraže štand “Akademske knjige” u hali I pošto je ona jedina obezbedila njegovih pet naslova koji su prevedeni i štampani više od deset godina unazad kada nisu bili zapaženi.

Svi izdavači, uprkos izuzetno teškim uslovima poslovanja, ipak su obezbedili sredstva da štampaju “premijere” iako će posetioci primetiti da ima izuzetno puno reizdanja, ali to i nije tako loša praksa ako se uzme u obzir da mnogih dela klasične domaće i strane književnosti nema više, već godinama, u knjižarama.

To da se neki naslovi stalno iznova štampaju pokazuju i dva podatka dobijena od Narodne biblioteke Srbije da je u periodu od oktobra 2013. do oktobra 2014. bilo uzeto 10.597 CIP-ova (registarskih brojeva za štampanje) dok je u istom periodu prethodne godine taj broj iznosio 10.273 CIP-a.

Bez obzira na brojke koje navode izdavači, NBS je saopštila podatak da su u periodu između dva sajma najviše CIP-ova uzeli sledeći: “Laguna”, “Zavod za udžbenike”, “Vulkan izdavaštvo”, “Kreativni centar”, “Pčelica”, “Klett”, “Eduka” i “Čarobna knjiga”.

Zanimljiv je podatak da ima nekih knjiga koje se iz godine u godinu stalno iznova štampaju i to radi značajan broj izdavača što pokazuje broj uzetih CIP-ova.

Apsolutni rekorder je klasično delo Sen Egziperija “Mali princ” koji je za protekle tri godine dobio 189 izdanja, zatim dolazi “Blago cara Radovana” koji je u istom periodu dobio 130 CIP zapisa, a na trećem mestu je “Istorija Srba” Svetozara Chorovića koji je tokom dve prethodne godine dobio 73 legalna nova izdanja.

Svakako, iskusni posetioci Sajma primetiće da ni sada neće biti nekih izdavača koji nisu prestali da rade, ali iz njima znanih razloga neće doći na sajam (“Rende”, “Fabrika knnjiga”, “Plato…), da će kod svih biti manje premijera, da su neki izdavači “izgubili” svoja dugogodišnja mesta na sajmu, da će biti izdavača sa samo nekoliko novih naslova, ali teško je odoleti “zovu knjige” i ne doći na sajam ako ste istinski knjigoljubac.

Izvor: Tanjug
Foto: Tanjug/ilustracija, arhiva

Share Button