ŽIVOT POSLE 1.000 MUŠTERIJA! Ispovest prostitutke iz Zagreba!

Share Button

Žena iz Zagreba koja se 25 godina bavila „najstarijim zanatom“, kako licemeri obično nazivaju prodaju tela za novac,dala je svoju ispovest.

Prenosimo njenu priču, kako bi i naši čitaoci bolje shvatili život koji živimo na ovim prostorima, koji su se promenili nagore baš negde tamo kad je ova žena počela da se bavi prostitucijom. 

– Punih 25 godina bila sam prostitutka. Uličarka. Kurva. I uspela sam se izvući iz svega te konačno početi normalan život – priča ova sitna žena iz Hrvatske.

Naizgled je krhka i s tek nekoliko bora, no na ovoj 50-godišnjakinji ne može se na prvi pogled zaključiti čime se bavila gotovo celog života. Završila je samo osnovnu šu školu. Rano je ostala bez roditelja. Upoznala je mladića i zaljubila se u njega.

– On, njegov brat i bratova žena bavili su se podvođenjem. Bila sam mlada i jako zaljubljena i nisam imala pojma o životu. Ta žena učila me je kako zaraditi na svom telu. Iskreno, ne sećam se prve mušterije. Imala sam ih na hiljade i sve ih želim što pre zaboraviti – nastavlja ona.

– Tad, u početku, svako veče izlazila sam na ulicu i osećala sam se kao da idem na vešanje. Nisam mrzila mušterije nego one koji su me u taj posao naterali. Iako, istina, nitko me nije na to silio, ali ja nisam ni znala za drugo. Bila sam premlada i nisam razmišljala. Gotovo sav novac koji sam zaradila morala sam davati svojim makroima, tako da sam neretko ostajala gladna. Jedino čega sam imala napretek bili su prezervativi – prisetila se i dodala kako su joj makroi znali svakoga dana donositi pakete prezervativa.

– Nikad nisam volela s*ks. Da jesam, onda bi mi to bilo uživanje i ne bih to mogla raditi za novac. Imala sam slobodu birati s kojom mušterijom želim ići i na što želim pristati. Kod mene su mogli dobiti samo običan s*ks, bez perverzija, a prezervativ je bio obavezan. I nema ljubljenja. S poljupcem kao da bih mu dala i svoju dušu, a ovako je sve ostalo na nivou posla. Plaćao je moju uslugu i vreme. To vam je isto kao i taksisti. Stojite i čekate. Ponekad vam dođe više mušterija, a ponekad možete čekati celu noć a da se niko ne pojavi – objasnila je.

Kao uličarka zavisila je od prostora mušterija, pa su svedoci njenog posla neretko bili statue i drveće u parkovima, poštanski sandučići u haustorima zgrada.

– Najčešće su to ipak bili automobili ili hoteli. Nema hotela u kom nisam bila u ovom gradu, i svi su me portiri znali – prepričala je. s*ks je naplaćivala od 30 do 90 kuna (od 4 do 12 evra?!), zavisno od toga koliko joj se činilo da neko može platiti, i da li je to stalna mušterija ili prolaznik.

– Većinom su ipak u pitanju bile stalne mušterije. Najdraži su mi bili oni koji su još u autu do hotela pričali što će mi sve raditi i kako ćemo se s*ksati, a onda, kad bismo konačno stigli, ja se još ne bih ni skinula do kraja a oni su već bili gotovi – smeje se.

To je, kako kaže, bio najlakše zarađen novac. Uvek su bili ljubazni i blagonakloni prema njoj, pa su znali ostavljati i više novca nego što je tražila.

– Bili su to često oženjeni muškarci, za koje sam se uvijek pitala zašto dolaze meni ako to što nudim mogu kod kuće dobiti besplatno. Za 25 godina imala sam samo dve-tri neprijatnosti. Negde u vrijeme rata u Hrvatskoj došao mi je jedan. Obavili smo to u autu. A onda je izvukao pištolj, prislonio mi ga uz glavu i tražio da mu vratim novac. Nisam mu htela pokazati da se bojim jer bi me tad sigurno ubio. Rekla sam mu da pazi šta radi jer imam ljude koji stoje iza mene. Vratila sam mu novac i izašla iz auta. Otišao je, a ja sam se, drhteći od straha, vratila kući – priseća se. Ipak, najviše se bojala besnih supruga i ljubavnica.

– Znalo je biti situacija da su muškarci naručili po dve-tri prostitutke i tad bih s koleginicama išla s njim jer sam mislila da jedna drugoj možemo čuvati leđa. Ali u slučaju kad bi me samu pozvao k sebi, a da bude još drugih muškaraca ili žena, nikad nisam pristala ići. Uvijek sam se bojala tih drugih koje ne poznajem – nastavlja priču i dodaje kako je, kao i gotovo sve njezine koleginice, bila česta gošća zatvora.

Policajci su je već poznavali, a kako je prostitucija prekršaj, često bi završila u pritvoru.

– Ujutro dođeš pred sudiju, da ti dva, tri, pet dana pritvora. Odeš, odležiš to i sutra si već opet na ulici – objašnjava dodajući kako je znala zatvorsku sobu deliti s još 15-ak prostitutki.

Nema supruga ni dece, a kaže kako je za to ionako prekasno jer su joj zbog velike infekcije odstranili matericu i jajnike. Na sreću, kaže, to je jedini suvenir koji je ponela kao uspomenu na bivši posao jer je uspela izaći bez ikakvih bolesti i sa gotovo svim zubima. Zubi su važni, kaže, jer njenim bivšim koleginicama su ih izbili ili makroi ili mušterije.

– A tad je u moj život iznenada ušao velečasni Dragutin Goričanec. Bilo je to 2010. Prišao mi je na ulici i rekao mi da ne moram raditi to što radim te da mi može pomoći da se izvučem. Znam za samo dve-tri žene koje su se uspele izvući. Druge su ili još u poslu, rade za kretene i daju im novac, ili su umrle, smrznule se na ulici ili su ubijene. Shvatila sam da mi je blizu 50 godina, da mušterije radije biraju mlađe, a da je meni svega toga dosta. I odlučila sam da prestajem – rekla je.

– Srećna sam jer sam živa. Sad konačno imam normalan posao i ne mogu opisati kakav je osećaj živeti na ovakav način. Nisam mislila da će to ikad biti moguće. A sve to mogu zahvaliti velečasnom Goričancu – govori s osmehom na licu.

Njezin skromno namješten dom čist je i uredan, a na stoliću u uglu smestio se kip Majke Božje s krunicom. Na pitanje je li oduvek bila pobožna odgovara…

– Moja duša je sve vreme bila čista. Prodavala sam telo i to je grijeh, ali to ne znači da nisam volela Boga. Mislim da sam bila manje kurva od nekih današnjih cura koje to što sam ja naplaćivala rade besplatno. Ja sam barem znala zašto to radim…

Express hr
Share Button

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *